Svemir polako umire!!

Svemir polako umire, zaključili su naučnici u novoj astronomskoj studiji.

Međunarodni tim od oko 100 stručnjaka koristio je podatke dobijene zahvaljujući najmoćnijim teleskopima sveta, kako bi proučavali energiju koju emituje više od 200.000 galaksija u vidljivom delu svemira. 

Na osnovu ovih proučavanja, potvrđeno je da kosmos emituje svega polovinu energije, u odnosu na period od pre dve milijarde godina. Rezultati proučavanja objavljeni su na sajtu Evropske Južne opservatorije. 

Tim je detektovao da energija slabi u svim talasnim dužinama svetlosti – od ultraljubičaste do krajnje infracrvene.

„Mračno, hladno mesto“

Svemir koji postoji barem 13,8 milijardi godina, polako ulazi u završnu fazu postojanja. 

„Svemir je u suštini seo na kauč, pokrio se ćebencetom i sprema se da utone u san zauvek“, kaže astronom Sajmon Drajver koji je predvodio tim. 

Smrt ne znači da će svemir nestati. Još će biti tu, ali će se zvezde i ostali izvori svetlosti i energije polako ugasiti. 

„Polako će stariti i menjati sve manje i manje mase u energiju i nakon mnogo godina, biće hladno i mračno mesto bez ijednog izvora svetlosti“, objašnjava astronom Luk Dejvis. 


Ipak, još nije vreme da ga oplakujemo, budući da, kao i svi događaji u njegovim prostranstvima, smrt svemira zahteva mnogo vremena – govorimo o bilionima (ne milijardama) godina.

Nekada je „pucao“ od energije

Ako bismo mogli da putujemo kroz vreme do vremena rođenja svemira, uvideli bismo da je u beskonačno malom delu sekunde, kosmos nastao izlivom nepojmive energije kroz Veliki prasak. 

Sva energija koja postoji danas potiče od tog trenutka, kažu astronomi. 

Od te eksplozije, kosmos je stvarao i druge izvore zračenja – uglavnom zvezde – menjajući deo mase u energiju, zahvaljujući ekstremnoj gravitaciji koja materiju može podvrgnuti nuklearnoj fuziji. 

Međutim, svemir je „prošaran“ zračenjem velikih oblika gasa, supernovi i diskova vrele materije koji kruže oko crnih rupa i postaju kvazari – sjajniji od celih galaksija. 

Broj i izvor tih izvora zračenja može toliko namučiti um „običnog smrtnika“, da je još teže zamisliti njihovo gašenje. 

Drajverov tim posmatrao je energiju svemira kroz sedam svetskih teleskopa u Australiji, SAD, Čileu i Zemljinoj orbiti. Mnogi instrumenti specijalizovani su za određene talasne dužine svetlosti i druge elektromagnetne talase. 

Njihova otkrića deo su mnogo većeg GAMA (Galaxy and Mass Assembly) koji proučava nastanak galaksija. Zahvaljujući njemu mapirana je pozicija oko četiri miliona galaksija do sada.